SVET NARKOMANIJE

Свет наркоманије... Да ли тако нешто постоји, или је то само један од још једних "феномена", производа стигматичног размишљања које влада у Србији?

Улазак

Дефинитивно - "свет наркоманије" - постоји! Улазак у сам свет наркоманије је врло лак, и не треба да припадате било каквом слоју друштва, или пак да сте материјално имућни. Ако тражите ђавола, пронађе Вас ђаво.

Свет наркоманије, и српска нарко-сцена је по оцени "Европског Мониторинг Центра за Дроге и Наркоманију" ("ЕМЦДДА") - институција која је одређена за евалуацију стања у земљама, како Европске Уније (пре свега), тако и свих држава које припадају Европском континенту : "нарко-сцена у Републици Србији је затвореног типа, и наркомани најчешће конзумирају дрогу и својим становима или сановима својих познаника."

Наравно, оваква чињеница никако не ваља, јер надлежне институције немају адекватан увид у оно "шта се заправо догађа на терену".

Моје искуство је мало другачије и заиста представља јединствен пример, како би требало да се приступа овом проблему. Наиме, моје искуство са наркотицима почиње у мојој четрнаестој-петнаестој години, врло рано - скоро и незамисливо.

Проблематика

Оно што је проблем у нашој земљи, Србији, јесте координација између институција, па и саме терапије и начин на који се приступа овој хроничној менталној болести - поремећају.

Република Србија, наиме, груписала је третмане зависности од опијата (мада се дроге које спадају под "опијате" нису јасно дефинисане до дана данашњег, те се све дроге третирају као "опојне") у три групе : третман антагонистима - такозвана "терапија блокаторима" , третман субститутима - такозвана "субтитуциона терапија" , и третман у комунама - такозвано "скидање на суво".

Медикаменти и терапије

Наша држава, видно заостаје за Европом и, у опште, развијеним светом - када су у питању терапије за опијатску зависност. Наиме, у Србији су регистрована укупно три медикамента укупно за лечење или "одржавање" - од тога, само два лека су у правој примени, док један јесте регистрован, али се не примењује јер не постоји дистрибутер истог - или по речима надлежних за проблем не постојања "трећег медикамента" (бупренорфин) јесте у финансирању залиха лека.

Наиме, лекови одобрени за лечење наркоманије јесу : "Nalorex" , "Metadon" и  "Buprenorfin Alkaloid" - при чему је овај последњи наведени, регистрован, и примењиван само у неколико почетних месеци, када је Министарство Здравља добило донацију од Републике Македоније - те се иста примењивала искључиво за третман детоксикације (куру детоксикације) од максимум 21. дан.

•  Терапија "Метадоном" - Метадонска Терапија
  Ова врста терапије је најзаступљенија, јер се показала као најефективнија по свим показатељима. Наиме, Србија данас има око 4,500 пацијената на субституционалној терапији леком "Метадон". Метадонска терапија, може да се подели у неколико третмана:
• Кратка детоксикација : Третман хероинске, опијатске, кризе у кури од 21 дан, после чега се доза лека метадон, смањује за по 20% у интра-хоспиталним условима.
• Кратко метадонско одржавање : Оваква метадонска терапија, подразумева период "одржавања" и стабилизације стања пацијента, овим леком, у периоду не већим од 6 (шест) месеци, након чега се доза постепено и индивидуално смањује.
• Дуготрајно-доживотно одржавање : Ово је начешћи вид терапије, јер се више пута показало да метадонска терапија, нема ефекта или је њен ефекат занемарив, уколико се пацијент лечио више пута - а на третману је мање од 2-3 године. Наиме, дуготрајна терапија метадоном није штетна, и нема значајних поремећаја органа при конзумирању овог лека, и по више деценија - показале су више независних студија С.А.Д, Европске Уније и Аустралије. 

• Терапија антагонистима - "терапија опијатским блокаторима"

          Оваква врста терапије, примењује се као "прва линија" третмана зависности. Наиме, третман "блокаторима", тачније опијатским-антагонистима типа "Nalorex" са активном супстанцом "налтрексон-хидрохлорид". Ова супстанца припада дуго-делујућим опоидним-антагонистима, са полу-животом од 36 сати. Шта ово значи ? Ово, директно значи, да пацијент под терапијом антагонистима, не сме да конзумира опијате било које врсте, и ако их узме: на антагонист - ефекат опијата се неће осетити, и други случај, ако се узме опијат па на опијат (пре него што он напусти организам) администрира антагонист типа налтрексон, или налоксон - пацијент ће за пар минута упасти у стање апстиненцијалне кризе, пропраћене додатним непријатним осећајима, па се то стање назива "индукованом кризом". Овакво стање апстиненције, ткзв. "кризе" - често је описано као "десет пута јача криза од оне обичне".

         Терапија антагонистима, је прва терапија која се обично примењује након завршене детоксикације организма - која траје обично 12 дана, али може и дуже да траје, у зависности од стања пацијента. Када Д.О.А тест, покаже негативан тест на опијате, администрација опијатских антагониста може започети.

         Медикаменти овог типа, обично се дају измрвљени - у супеној кашици - обично 50мг на дан, и уз пуно воде се попију уз супервизију "партнера у лечењу". ПРЕПОРУКА: најбоље је поседети десет до двадесет минута након уношења измрвљеног лека, уз пуно воде - да не би дошло до разних начина избацивања лека из организма!

ПРИ ОВАКВОМ ТИПУ ТЕРАПИЈЕ, МОРА СЕ ОБРАТИТИ ВЕЛИКА ПАЖЊА ПАЦИЈЕНТУ - ЈЕР СУ ЛЕКОВИ ОВЕ ВРСТЕ ВЕОМА ОПАСНИ, АКО ПАЦИЈЕНТ НИЈЕ СНАЖНО ОДЛУЧАН, И ПСИХИЧКИ СПОСОБАН, ДА НЕ УНЕСЕ ОПИЈАТ БИЛО КАКВЕ ВРСТЕ ЗА ВРЕМЕ ТРЕТМАНА.

• Комуне, заједнице - "скидање на суво"

         Комуне су, у Србији, најчешће верског типа - те се оне спроводе у склопу ортодоксних манастира и црква. Правила ових комуна, су веома строга - тако да је у некима и пушење забрањено. На овакав вид терапије, одлучују се они "најхрабрији" и "најодлучнији" - обично старија популација која има дете или породицу. Доста је незаступљена оваква врста терапије, јер су медикаменти - билокакве врсте - у оваквом виду терапије ЗАБРАЊЕНИ. 

       Апстиненција од опијата - одвија се уз помоћ вере, "анђела чувара" и рада. "Анђео чувар" - особа која Вас прати кроз цео третман који траје од годину до доживотног битисања у комунама.

        По статистици С.З.О (Сбетске Здравствене Организације) - примена оваквог типа лечења заступљена је само у 2% особа захваћених билокаквом врстом терапије / терапијског третмана.