Podizanje Svesti Društva - U Celosti

 Ne znam ni odakle da počnem. Od zakonodavstva, države, koja ne pravi razliku između korisnika heroina i korisnika marihuane, do samog društva za koje je sve to "isti đavo". Đavo jeste, ali isti nije.

- Jednostavno, ne možemo reći "marihuana je teška droga, i to je isto kao i da uzimaš heroin, ili kokain..." ili, što je još popularnije na ovim prostorima: "...od marihuane se počinje, videćeš - za mesec, dva - ima da bude na igli...". Ove fraze su apsolutno neistinite, i ne upotpunjene faktima.

Budimo svesni: SVE U GRANICAMA NORMALE

- Mi smo, nažalost svesni, da nećemo ovime što pišemo postići mnogo, ali nam se "u duši zagreje" kada vidimo da imamo skoro 7000 ljudi čita naše postove, tj. naš blog. 

DRUŠTVO:

- Kao celokupno društvo; i majke i očevi, i sinovi i sestre, i korisnici "lakih droga" moraju biti svesni da je sve u redu "dok je u granicama normale", Šta bi to značilo? To bi otprilike, u stvarnom životu izgledalo: ne možete voziti auto, ako imate u krvi preko 0.3 promila alkohola. Ili, ne može se kupiti alkohol ako ste maloletni, kao i cigare. I naravno, najbolji primer: prekomerna upotreba biločega od navedenog - dovodi do značajnih poremećaja u bihevijoralnom smislu i psihičkom. Zamislite čoveka koji stavi u usta 5 cigareta i puši svih pet istovremeno, te opet - iznova - počinje da pali jednu za drugom. Do čega bi to dovelo: trovanje nikotinom! Isto je i sa alkoholom. Da li treba da Vam u opšte pričam šta se dešava kada se popije "previše". U redu je popiti čašu-dve vina, bambusa, piva... Ali 2-3 litre... Mislim da će ispiranje biti neizostavno, te će hitnoj pomoći biti pune ruke posla. Inače, od prekomerne doze alkohola i stalnog opijanja - dokazano se može oslepeti.

Više puta sam vodio lično diskusiju o uticaju delta-9-tetrahidrocannabiol -a (aktivne supstance marihuane) na ponašanje jedinke u društvu, i uticaju alkohola, tj. alkoholnih pića na jedinku.

Ne opravdavamo!

- Ne opravdavamo korišćenje ni jedne ni druge, "dapače" - psihoaktivne supstance. (u daljem tekstu: PAS)

U PAS spadaju: NIKOTIN, ALKOHOL, MARIHUANA kao i ostale dobro poznate droge.

- Sa namerom sam istakao nikotin, i alkohol - da bi postigao ono što je i naslov ovog posta. Da li roditelji opravdavaju pušenje cigareta? - Ne. Da li roditelji opravdavaju pijančenje? - Ne. Da li, normalni roditelji - u sva tri slučaja - opravdavaju pušenje marihuane? Ne. Ne, ali ipak se dešava. Odavno je poznato da su PAS "nužno zlo ovog društva" - ono što je bitno zaobilazni su.

Droga kao neizostavni deo današnjice

- Koliko god da hapsi država, što daleko pozdravljavmo dilere droge, droga će ostati u ovom društvu kao neko "nužno zlo". Možemo se praviti slepi i gluvi i reći da se protiv toga država može izboriti "drakonskim zakonima i merama", ili jednostavno - staviti "nužno zlo" pod kontrolu države a ne narko-kartela i njihovih pulena.

- Na žalost, svedoci smo koliko se malo o ovom problemu "epidemijskih razmera" u Srbiji priča! Tek ponekad, pojavi se neko ko priča šta se zapravo događa u društvu mladih. SUZA sprema mali realni dokumentarac, života čoveka koji se leči od narkotika-opijata i čoveka koji se leči od alkohola. Takođe spremamo Vam film koji će Vam, bez montaže (s potencijalnom cenzurom lica) prikazati kako se mladi zabavljaju danas, i šta je "TO ŠTO JE "NUŽNO ZLO". 

Društvo mora prihvatiti drogu kao nešto što je stalno prisutno!

Bio u pitanju grad Beograd, Novi Sad, Niš, Kruševac, Leskovac, Negotin, Vršac, Požarevac, Bečej, Temerin, Subotica... U svakom od ovih gradova, bilo koje veličine postoji i uvek će postojati droga kao i njeni uživaoci. 

Država:

HAPŠENJA SU NEZNATNI DELIĆ ONOGA ŠTO SE MORA UČINITI

- Hapšenja, predstavljena u medijima kao jaka "šaka pravde" i "pesnica države" u narko-mafiju. Koliko god "udaraca" zada ista, neće doći do bilokakve promene. Zašto? Sve dok država nema jasno razređen zakon šta se tretira kao "laka droga" a šta kao "teška", ili sve dok ne postoji kategorizaicja, i klasifikacija - neće biti promena.

- Potreba za klasifikacijom, i kategorizacijom(podelom) PAS na: klasu I, II, III, IV "kontrolisanih supstanci", i na kategorije: kanabioli, amfetamini, metamfetamini, opijati, opioidi, i sl. neće postojati dobro organizovana država, sa prepunim zatvorima "klinaca" koji leže u zatvoru zbog 2 ili 3 džointa.

Kako postoji uredba o izdavanju duvana i alkohola, tako bi diskriminacijom i legalizacijom marihuane se automatski znalo: ko koristi, koliko koristi, ako je kupio očigledno više nego što to može (ispisano zakonom), biće pod "patrolom-osmotrom" policajaca kako istu ne bi davao na uživanje ili nudio nekome! Ali, za sopstvene potrebe - do 3 grama, mora biti dozvoljeno i moraju postojati mesta gde bi se ista mogla uživati, tj. pušiti. Pravljenjem tih kafića, baš kao i "DropIn Centara" država ima u uvid, ko se, kada, kako, s kim - uživa u PAS: marihuanom. 

-U svetu nije zabeležena ni jedna smrt, prekomerne upotrebe marihuane.

- Ja, kao deo društva SUZA sam ZA legalizaciju marihuane, i uvođenje pravila gde se ista može prodavati i uživati. Isto tako, ko ne poštuje pravila: stroga kazna: 2 puta novčana, 3 put: društveno koristan rad!

- Za uživanje teških droga, tu sam ZA prevenciju. Ne možemo se praviti slepi da heroin ne postoji, da kokaina i heroina (pogotovo) nema na ulicama, da znatne količine farmaceutski čistih opijata završava na ulicama. Ovakve uživaoce, ovih droga - skloniti "u stranu" kako ne bi davali "primer" drugima.

Postoji, naravno mogućnost - pogotovu SADA kada nemamo ovakve uredbe i zakone, da psihički neformirana ličnost se "ugleda" na nekoga ko "šmrče" heroin, kokain, amfetamin (spid) ili bilo šta, te pomisli kako je to "in" i "kul" - te za samo par meseci završi na igli, na ulici, bez ikoga. ZATO,

POZIVAMO SVE LJUDE DA PODIGNU SVEST O P.A.S I SHVATE DA JE DROGA NUŽNO ZLO, KOJE JE UVEK PRISUTNO.

- Marihuana, je bila i biće uvek prisutna. Heroin je bio, i biće sve prisutniji kako se beleži ("skyrocketing") enormno veliki skok proizvodnje heroina, iz Avganistana - koji preko Kosova, i Bugarske najčešće dolazi na naše prostore: nikada čistiji i nikada jeftiniji. Skok proizvodnje heroina, u Afganistanu koji čini 90% ukupne svetske proizvodnje heroina, od invazije S.A.D-a procenjuje se na 300%.

- Kao društvo, moramo biti - nebitno od toga koliko godina imate - svesni da je "ona" tu. U svakom svojem obliku, i da može da "pogodi" bilo koga, u bilo kojem starosnom dobu. Sa 13 godina, godina prvog kontakta sa P.A.S je spala na 12 godina. Ovo je šokantno, kao i da najmlađi ozbiljni alkoholičar u Srbiji ima samo 12 godina!

- Pozivamo Vas sve, sve stanovnike Srbije, da shvate da je marihuana- kao biljka (u nekim državama i "sveta biljka") najmanje zlo koje može da Vas "strefi". Ono što se ne sme dozvoliti jeste da osoba koja uživa marihuanu, dozvoli sebi da (baš kao u primeru gore) vidi "onoga" koji šmrče, injektuje i slično. Te osobe, jednostavno su upale sve dublje i dublje, i nisu imale podršku društva ka njihovom ozdravljenju već osude, diskriminaciju, neretko i fizičke napdade, i potpuna odbačenost od društva koje ima obavezu da reaguje i učini nešto, kako se ovakve scene i ovakvo ponašanje ne bi ponavljalo.

Uticaj Muzike: Na Individualca i Njegovo ponašanje

 Uticaj muzike na pojedinca česta je meta kako istraživanja naučnika, tako i sama "tipična" rasprava u dobu kada čovek- on ili ona- traži sebe. Deo mladosti koji se može nazvati pubertet. Tada, se najviše stiču stavovi, i formira ličnost. Da li može muzika koju volimo da slušamo utiče na ono šta ćemo uraditi, šta ćemo biti, i šta smo sada/posle, kada se saberemo - budemo formirana ličnost vidimo šta smo - slušali.

"Isključi bre tu muziku!"

2.XI 2012: Ono što najčešće, srpska deca, čuju u dobu između 12-17 godina. Umesto lepih reči, najčešće je reč o iksljučivanju muzičkog uređaja, zvučnika, pa i čitavog računara iz struje. Umesto da se muzika utiša rečima: " ... muzika je preglasna. Bi li stišala/stišao muziku, jer zaista i komšije čuju a i mi bi da se odmorimo." stišava se šamarom, i rečima: "Još jednom mi uključi te narkomane, spakuj se da te ne gledam(o)."

- Kakva ćemo osoba ispasti, preko onoga šta slušamo, i kako ćemo se ponašati u budućnosti - s toga i kakav nam život sledi; ne moramo saznati od "gatara" već na možda na osnovu onoga šta slušamo u privatnosti.

"JA SLUŠAM SVE, ALI MOJI VRŠNJACI NE!"

- "Ja slušam sve. Ali, mislim da moji vršnjaci se većinom pronalaze u pesmama jer su "nezdrave pubertetlije". Primera radi, ja pustim muziku zato što da "ne bih mislila o brigama" već da se opustim i "prepustim" muzici- te s toga i ne obraćam pažnju na sám tekst pesme. Takođe primećujem da moji vršnjaci, većinom se oblače, ponašaju, pa čak i šalju ljubavna pisma, sms-ove i slično iz nekih pesama u kojima pronalaze sebe, ili sebe i svoju "dragu" - što je meni stvarno jadno." - kaže za SUZA jedna sveže upisana srednjoškolka.
- Takođe, u razgovoru sa njom, otkrio sam da se njeni vršnjaci, koji su tek upisali srednju školu (Gimnaziju), "idolišu" (oblače se i ponašaju kao)  svoje zvezde. "I ja imam nekoga koga volim da slušam, ali nisam tip koji će se oblačiti, seći vene, ili razbijati čaše i flaše po stolu i podu da bih poslao poruku tipa: "Ej ja sam ... ovo ili ono, u većini slučajeva ono što bi oni voleli da su." - svestrana, samosvesna i vrlo inteligentna sagovornica nam otkriva.

- Na pitanje: Da li muzika može da podstakne na uzimanje narkotika, naša sagovornica vrlo koncizno i sa činjenicama demantuje "glupost koja je opstala ispadima pojedinaca". "Nisam čula veću glupost. Lično, ne mislim da je muzika ta koja podstiče na nešto - ali smatram da pod uticajem nekih psihoaktivnih supstanci, osoba može da posane agresivna." Isto tako, ona dodaje: "Ja znam više, iskreno primera onih koji prave probleme, i za koje se zna da su "mangupi" - koji konzumiraju samo alkohol. Mislim da ovaj sistem vrednosti, što se tiče žena: "Što više svetlucam, i što su mi grudi i dupe izbačene to sam normalnija i bolja "riba"... Meni to ne smeta, šta više - možda sam ja ta koja najbolje može da pokaže da može da se sluša sve, a da u isto vreme bude ne opija se vikendima i ne upotravbljava bilokakve psiho-aktivne supstance. Ali, da muzika utiče na idnividualca - koji nije u potpunosti ušla još makar u pubertet- može, i te kako, da utiče na ono šta će da obuče, po tome - s kime će da se druži(nažalost), i koliko će ili neće biti zapamćen u školi pa i za ceo život."

"MUZIKA UTIČE NA ONE ŠTO "NE VIDE" "

- Kako je muzika nešto što je "slika nas", i kako je to "de facto" indikator koji može pokazati šta je i kakva je osoboa - i dalje naš sagovornik želi da priča o tom problemu - kako ga vidi veoma ozbiljnim. Na pitanje, zašto, dobili smo odgovor da je mnogo njenih dobrih drugarica dobilo "etikete" svakavkih vrsta sa 15 godina. ŠTA JE BITI KASNIJE, a sve to zahvaljujući tome što je isključivo išao-išla na mesta gde se pušta muzika "po njihovom izboru/ukus".

- "Naravno, država stvara okruženje... Da se ispravim, stanje u državi, stvara okruženje. Okruženje, i grupe, utiču na individualca koji ima "svoj" ukus. Tužno je to što većina mojih vršnjaka ne shvata da je muzika koju slušaju glavni "okidač" svega toga."

- "Koliko puta sam svedočila da neko ko je čak mlađi od mene, 13-14 godina, lice i osoba koju prepoznajem iz škole, a viđam ga svaki vikend pijanog... Da li u tučama, ili razbijanjem... Sve zavisi. Isto tako, "rep ortaci" - krenu u takozvane "hiphop" vode i lifestyle tj. način života. Nažalost, zaista na žalost, to su - bar u mom slučaju najpametniji, najbistriji, momci koji bi uz malo truda ili makar usmerenja bili mnogo bolji u budućnosti. Na ovaj način, kako je "rep muzika" u Srbiji muzika "za narkomane" a ne kao muzika koja kroz tekstove kritikuje i "osvrće se oko" sveta, zapažajući u tekstovima prožimanja socijalno-društvenih problema. Naravno, nekome je to faza, dok neko "uđe" u sámu filozofiju muzike, ili pak sluša "Reggae" - te smatra da je pušenja marihuane, skanka, je sasvim normalno i ne smatra se kao droga - dok ih društvo oko njih, već drastično etiketira u narkomane teže vrste. Ne osuđujem. Ljudi ne znaju. Čak, ni roditelji moji ne znaju - pa ni ja sama - šta je više ispravno uraditi,  ali postoji granica između zabave i društveno-socijalnog života prema kojem treba prići - što pre to bolje - ozbiljno bez "tinejdžerskih" epizoda... Kad bi to bilo izvodivo,jer?" - upita nas naša sagovornica. 

S vrlo razvijenom samosvešću, vokabularom, i kao neko ko je društvena osoba- po onome što se dalo prosuditi, ova mlada devojčica može da drži "predavanja" kako izbeći negativan uticaj muzike. 

- Naravno da bez muzike ne možemo, ali ni razbijanje i tuče po kafanama- nam neće dokazati da smo mi "baš oni koji se spominju u toj i toj pesmi" ili drogirali se i bezvezno lutali po ulicama smatrajući da ako niste odeveni kao vaši drugari ili ne smatrate da je to ispravno "niste pravi, nego lažni, zastupnik te muzike koji samo zbog "biti viđen(a) visi sa ekipom".

- Muzika ne može da povuče obarač na pištolju, ALI može da te natera da od malena misliš da ga trebaš imati jer ti "niko nije prijatelj".

- Muzika ne može navesti nekoga da se drogira. Muzika može biti shvaćena samo ukoliko ste "pod uticajem" za neke ali za neke i bez uticaja ista muzika je "čarolija".

- Nemojte se ugledati na Vaše zvezde. Većina od njih ima pištolj- radi sopstvene zaštite, jer hey! Ipak, ti si onaj koji bi prvi skočio na nju/njega. Znači, pištolji i slična oružije prikazano kod nekih svetskih zvezda služi isključivo za ličnu ODBRANU nikako za napad. Niko od njih, zasigurno ne želi da ti imaš pištolj koji bi pokazao drugu-drugarici da vidi da ste sada 100% zaštićeni.

- Neku muziku zaista treba izbegavati. Postoji "brdo" nažalost muzike koja je satanizovana i ili promoviše satanističko ponašanje, sektaško ponašanje i slično. Nimalo bezazlena stvar, kako sekte i kultovi, sličnog tipa, odnose živote- pre svega po većim gradovima.

Muzika je most između kultura, i svih predrasuda!

- Muzika, treba da Vam bude nešto što će predstavljati Vas. Vaš ukus i osećaj pripadnosti - što i jeste i toga ne treba da se stidite - ali imajte na umu da postoji ipak neki "kodeks oblačenja". Kodeks oblačenja svako shvata na svoj način, ali svi znamo šta upada u oči, ne govori o Vama kao "izdajniku" ili "fejkeru". Naprotiv, Vi možete nositi obične farmerke i košulju a i dalje slušati privatno rep, psihodeliju, i ostalo...

-NEKA VAS MUZIKA NOSI!

SAMO NE - BRŽE OD ŽIVOTA, NE, AKO MISLIŠ BILOGDE - RAZMISLI SPORIJE     PAMETNIJE.   

BENZODIAZEPINI - Iskustva i cinjenice

Benzodiazepini su lekovi na koje često "nalećemo". Najpoznatiji predstavnik ove grupe lekova jeste lek koji proizvodi Galenika A.D - "Bensedin". Reč je o leku koji je veoma opasan, pogotovo kada se primenjuje u onolikoj meri u kojoj se upotrebljava u Srbiji. Samo prošle godine, zabeležen je rast od više od pola miliona kutija nego lane - kada je u pitanju izdavanje ovog leka. Od nedavno, lekovi koje smo tek tako uzimali, i lek koji je skoro svaka kuća imala - ne mogu da se dobiju bez izveštaja psihijatara.

"Lek nacije"

- Nažalost, fraza "lek nacije" najčešće je upotrebljavan termin i povezan je sa lekom "Bensedin". Lek "Bensedin" sadži aktivnu supstancu "diazepam", koja je - laički rečeno - depresor centralnog nervnog sistema (CNS). Šta bi to značilo ? Depresori CNS-a, usporavaju protok nevrnih impulsa kroz neurone i samim tim, dobija se "usporenost" nervnog sistema - čime se dobija smanjeni stres, smanjena anksioznost, lakše podnošenje stresnih situacija i slično. Srpska populacija, na "Bensedin" gleda veoma olako, neznajući pritom da baš ovaj lek izaziva jaku psihičku, i blagu fizičku zavisnost. Ovaj lek, koji spada u najviše izdavane lekove u Srbiji, što zabrinjava, dakle - izaziva zavisnost. Takođe, ovaj lek izaziva i toleranciju, te je korisnicima ovog leka potrebna veća i veća doza ovog leka - kako bi se postigla efikasnost koju su dobijali "pri početku" uzimanja. Dok je u Evropi i Americi, najviše zloupotrebljavani lekovi su lekovi iz grupe opioida - u Srbiji, najviše zloupotrebljavani lekovi su baš lekovi iz grupe: benzodiazepini.

Prema novijim regulativama Ministarstva Zdravlja, do lekova iz ove grupe - možete doći samo ako Vam psihijatar da dijagnozu pri kojoj možete podići ovaj lek. Dakle, nije više moguće reći samo: "Doktore, često sam nervozan - treba mi "Bensedin"..." ili " Doktore, ne znam šta mi je, dajte mi nešto za smirenje...". Naravno, i dalje lekari opšte prakse izdaju recepte - ali samo na nalaz i mišljenje lekara specijaliste - što je u ovom slučaju psihijatar. U Srbiji, i poste psihijatru - koje su najnormalnije u razvijenim državama - su i dalje stigmatizovane, noseći se s mišljenjem: "Ma, nisam ja lud da idem kod psihijatra." - što je veoma pogrešno. 

Benzodiazepini:

- U grupu benzodiazepina spadaju lekovi kao što su: "Bensedin", "Diazepam", "Lorazepam", "Bromazepam", "Nitrazepam", "Midozolam", "Klonazepin" i dr...  Ovo su "generički nazivi" lekova. Šta to znači? To bi, na primeru, izgledalo ovako: generički naziv: diazepam, registrovano ime proizvođača ... "Bensedin", i ... "Diazepam".

DIAZEPAM:

- Većinu karakteristika o ovom leku smo rekli. Ovo je najučestaliji benzodiazepin, kako u Srbiji - tako i u svetu. Spada u "top 10" primarnih lekova Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO). Diazepam se upotrebljava pri situacijama izrazitog stresa, nervoze, različitih vidova psihoza, paničnih napada, i drugih anskiznih stanja. Diazepam se proizvodi u miligramažama od 5 i 10mg. Njegov spektar delovanja je zaista širok, ali se pokazao kao najefektivniji pri tretmanu stresa; ali nije toliko efikasan, primera radi, za tretman stanja epilepsije kao "clonazepam", ili neispavanosti kao "midazolam". Konverzija jačine se vrši lako. Primera radi, ukoliko želite da popijete "nešto za smirenje", a nemate "Bensedin" - tj. diazepam kod sebe, možete popiti 1/4 leka "Klonazepin" ili registrovano ime "Rivotril" - koji se često koristi za lečenje i tretman epilepsije. Dakle, da sumiramo još jednom da ne bi došlo do zabune - diazepam je "generičko ime leka"; za lek registrovan po imenom "Bensedin" (Galenika A.D) ili "Diazepam" (Hemofarm A.D). Znači, razlike - nema.

Diazepam, u mnogome utiče na rasuđivanje. Njegovo delovanje na GABA receptore, utiče na sporu "reakciju" tela, ili bolje rečeno - blažu reakciju, na određene stresne događaje i reflekse. Preporučuje se da se u početnim danima uzimanja leka, izbegne vožnja. Diazepam može takođe izazvati, mada retko, ali može: osećaj otupljenosti, depresiju disanja (najčešće usled preterane doze leka), vrtoglavicu, osećaj dizorijentisanosti, nekontrolisane pokrete ekstremiteta (ruku i nogu). Definitivno, spada i pod "muscle relaxant"-e, tj. "opuštače mišića" - pa svoju primenu nalazi i kod infarkta miokorda mišića ekstremiteta i srca.
Infarkt miokorda jeste laički rečeno pucanje mišićnog tkiva.


LORAZEPAM:
- Lorazepam, za razliku od Srbije, je najviše zloupotrebljavan benzodiazepin u Americi. On je znatno jači od diazepama, u srazmeru od  5mg diazepama je ekvavilentan oko 2,5mg lorazepama. S toga, oprezno sa ovim lekom! Ljudi često greše kada je miligramaža u pitanju, pa s toga lekove s manjom miligramažom smatraju i slabijim. To je apsolutno netačno, uzevši za primer lek "Fentanil", iz grupe opoida, koji se dozira u nano-gramima, jer je oko 500 puta jači, potentniji, od morfina.

Lorazepam se najčešće koristi kod stanja epilepsije, i u tom polju se pokazuje kao mnogo efektniji lek od diazepama. Lorazepam I.V putem, mnogo brže i efikasnije dovodi u normalno stanje, stanje epileptičnog napada. Naravno, kao ni diazepam, lorazepam tablete se ne mogu izmrviti, i uzeti I.V sa vodom jer su to lekovi koji nisu rastvorljivi u vodi, no jesu u alkoholu tipa aceton. S toga, tablete uzimajte ORALNO, nikako intranazalno ili intravenozno. Svoju primenu, Lorazepam efikasno nalazi i kod dijagnoza alkoholne-zavisnosti.
- Najčešći naziv ovog leka na Američkom tržištu je "Loram". Kombinacija opijata sa lorazepamom je najčešći uzrok smrti prilikom slučaja prekomernog uzimanja. Slučajevi over-a, najčešće prilikom toksikološkog nalaza pronalaze i metabolite lorazepama. Lorazepam spada pod lekove sa jakim i brzim delovanjem, ali kratkotrajnim delovanjem. Diazepam, primera radi, nema toliko jak i brz "onset" (jačinu  i brzinu delovanja) - ali mnogo duže deluje. Takođe, lorazepam iskazuje i jača sedativna i hipnotička delovanja od diazepama; s toga, nije preporučena vožnja pod dejstvom lorazepama.

POMOĆ MOŽETE NAĆI I NA :  PRODREVIEWSITE.COM

BROMAZEPAM:
- Bromazepam spada pod veoma efikasne benzodiazepine, najčešće upotrebljavane kod infarkta mišićnog miokorda. Zbog svog delovanja, izraženog kod mišićnih povreda, bromazepam spada pod najefektivnije mišićne relaksante.
Bromazepam, baš zbog delovanja na centar za kontrakciju mišića - koje deluje tako što se mišići opuštaju, spada takođe pod CNS depresor čije se konzumiranje ne preporučuje pri vožnji. Brom, aktivni deo ovog benzodiazepina, može uticati na seksualnu aktivnost pacijenta. S toga, slab libido kod muškarca, ili slaba želja za seksom kod oba pola - može biti izražena prilikom uzimanja ovog leka. Takođe, bromazepam usporava rad srca, kao i ostali CNS depresori, samo malo izraženije. Iako je po hipnotičkom i sedativnom dejstvu slabiji od ostalih benzodiazepina, specifičan efekat bromazepama svrstava ovaj lek pod lekove koji se izdaju pod strogim nadzorom - zbog jakog delovanja na mišiće. Dakle, ukoliko imate povišeni krvni pritisak, blago ste nervozni ili imate dijagnozu blagog anksioznog stanja - a pritom niste konstantno pod stresom (jakim) i ovo Vam je prvi put da uzimate benzodiazepin - bromazepam je pravi izbor. Imajte u vidu da blog ne piše medicinski profesionalac već osoba koja svojim iskustvom i istraživačkim znanjem želi da pomogne svim osobama koje traže pomoć.