- Stres, ili stručni naziv za posledicu stresa - nervozu - "anksioznost" (npr. anskiozno stanje) može se svrstati, baš kao i depresija, u bolesti "novog doba".Sa moje tačke gledišta, radeći dosta duboka istraživanja već urađenih "duplo-slepih" medicniskih studija, kliničkih studija - na ljudima - koja su rađena u Austriji, Nemačkoj, Britaniji, Australiji i Americi, mogu zaključiti da kada neko kaže: "Nije mi ni do čega..." - i njegovo stanje bude proraćeno letargijom više od 20 dana, najbolje bi bilo obratiti se stručnom osoblju - tj. od izabranog lekara tražiti uput za psihijatra, ili neuropsihijatra.
Psihijatar, "taboo" tema !
- Svedoci smo da je posećivanje psihijatra, na ovim prostorima, uključujući (čitaj : "pogotovo u") i našu Srbiju, tabu tema o kojoj retko ko priča otvoreno. Da bude stvar gora, posećivanje psihijatra, u našem narodu povezano je strogo automatski sa nekom vrstom "ludila" - tako da "svako ko posećuje psihijatra - nisu mu sve na broju" - naša, nažalost, izreka!
- Kakvi smo to ljudi ? Zar da u XXI veku, kada je psihijatar, psijatrija u opšte, otišla veoma daleko, kada su u Americi - kao što možemo svi iz priloženog (filmovi) i iskustva (razgovori) videti da je posećivanje psihijatrije, psihijatra, nešto što bi svaki građanin trebao da uradi kada smatra, ili uoči, promenu raspoloženja ili bilo šta drugo što je povezano sa načinom razmišljanja i/ili rasuđivanja.
- Psihijatar je baš kao i svaki drugi lekar! Psihijatar Vas nikada neće prekinuti u Vašem izlaganju problema. Sa psihijatrom pričate, i dijalog je "dvosmeran". Vi dajete informacije, i dobijate povratnu pri čemu se razvija dijalog sa osobom kojoj možete sve reći, jer osim Vas i nje - po zakonu i zakletvi koju su podneli za svoju struku - niko drugi ne može da zna za Vaše stanje.
Nekada, pa do pre godinu dana recimo, lekar opšte prakse mogao je da ispisuje lekove koji deluju na Centralni Nervni Sistem (u daljem tekstu: CNS) baš kao i psihijatar. To se promenilo, i sada, Vaš izabrani lekar lekove koji utiču na Vaš nervni sistem, CNS generalno - ne može ispisati ukoliko nemate nalog, izveštaj, od strane psihijatra-ili neuropsihijatra.
"Ma daj, smiri se - uzmi "Bensedin®" i smiri se. Pozliće ti! "
NAŽALOST OVO JE NAJPOMENUTIJA REČENICA, U SRBIJI, U POSLEDNJIH DVADESET I PET GODINA!
- Nezaposlenost, postaje sve veći uzročnih hroničnih oboljenja! Zamislite malo manje od 3,5 miliona ljudi, od kojih nešto manje od 2.000.000 ne radi u opšte, a ostatak je na ugovoru do šest meseci.
Nezaposlenost je najveći uzročnik i depresivnih oboljenja - pa čak i onih najtežih, sa dijagnozom duboke depresije. Nije retko da nezaposlenost bude i okidač ka zavisnosti od narkotika!
- Lako je zamisliti sledeću situaciju u našoj državi : nezaposleni ste, sa 22. godine pa i 30 živite sa roditeljima, nemate apsolutno nikakva primanja, Vaši drugovi su se "razišli", raštrkali na sve strane, neki po inostranstvu neki po poslovima a neki ... na ulici. Gledate sve to, i jednostavno ne možete zameriti čoveku, ljudima, koji su okruženi takvom okolinom što su nervozni, depresivni ili pak skloni suicidu i narkoticima!
Šta da radim, ako ne tablete ?
- Odgovor je vrlo kompleksan i iziskuje malo više strpljenja Vašeg i pažnje. Ali odgovor je TU! Kao i uvek, naše udruženje onih KOJI ZNAJU KAKO VAM JE će Vam - KAO I UVEK - dati savet!
Ovo nije nimalo laka stvar za odgovoriti. Krenimo od toga, da svako od nas je individualac - "srpski rečeno" - svako od nas se razlikuje. Krenuvši od toga, dolazimo do sledeće činjenice, ako smo svi drugačiji - a jesmo "de facto" (što je činjenica, činjenično stanje): da svako od nas ima individualne probleme.
- Često, takođe možemo čuti i "našu" izreku: "Svakom je njegov, svoj,problem najteži." - Što, delimično, i jeste istina. Jednostavno, ljudska psiha, je takva da svoj problem stavlja iznad drugih - dokle god ne vidi ili ne oseti na sopstvenoj koži i ne vidi sopstvenim očima; da i od tog problema postoje - gori!
Mesec dana, pre ovog posta, posetio sam svog psihijatra, i u veoma prijatnom razgovoru, između ostalog - saznao sam da je gorući problem Srbije, takođe i život sa onima koji imaju psihički problem-bolest. Najgore je u sektoru problema sa narkoticima, jer često (sve više i više) porodice zavisnika odbacuju "vrstu lečenja" na kojoj je - i sa tim u vezi dolazi do sve većeg broja ljudi na lečenju- bez krova nad glavom, samo zato je priroda upotrebe narkotika - dovela do specifične, substitucionalne, terapije - koja je baš kao i "psihijatar" : TABOO.
Ispravan način upotrebe + pauze u uzimanju = anti-adiktivnost, bez porasti tolerancije
(rezultuju "ne navljačenju" i "bez potrebe za povećanjem doze kako vreme prolazi - tolerancija)
- Kura, period uzimanja-administracije, lekova posebno iz grupe: "benzodiazepini" o kojima je bilo reči u prethodnom postu, ne bi trebalo da traje duže od 25 dana. Kada dođete do 25 dana, ili prekinite uzimanje leka (ukoliko možete) ili svoju dozu leka smanjite za 1/2 nekih 5-10 dana, te se vratite na Vašu ispisanu dozu. NA OVAJ NAČIN DOBIJATE:
- NE POSTAJETE ZAVISNI OD LEKA (benzodiazepini izazivaju i fizičku i psihičku zavisnost)
- TOLERANCIJA NA LEK SE NE POVEĆAVA
- DOZA LEKA OSTAJE ISTA - ŠTO VAM JE, VERUJTE, U INTERESU (osim u slučajevima gde su velike doze direktno i neosporno potrebne: epilepsija, pacijenti na terapiji odvikavanja od alkohola, pacijenti na odvikavanju od opijata(bilo koje druge PAS), šizofreničari, bipolarni poremećaji...)
- USPOSTAVLJATE KONTROLU NAD SVOJOM PSIHOM
- KONTROLA PSIHE, KORISTIĆE U KASNIJEM "PERIODU ODVIKAVANJA"
- PERIOD ODVIKAVANJA, UKOLIKO STE PRATILI SAVETE - PROLAZI BEZ IKAKVIH POTEŠKOĆA (DEPRESIJA, I INSOMNIJA SU ČESTI PRATIOCI PREKIDA UZIMANJA LEKOVA ZA SMIRENJE - UZ OVA UPUTSVA ZA VAS TO NE VAŽI)
Коментари
Постави коментар