DRUGA FAZA - FAZA II

 

ФАЗА БРОЈ 2(II) - ДРУГА ФАЗА

После фазе "признања", прве фазе, описане у претходној страници - следи фаза која је често најтежа, најдружа и најмучнија - јер не постоји право разумевање за болест зависности од опијата при домовима здравља.

УВОД

ЛОША КОРДИНАЦИЈА И НЕРАЗУМЕВАЊЕ -

Лоша координација, и неразумевање како заједница као и стигма везана за саму природу болести као и терапија везаних за овај биохемијски поремећај Централног Нервног Система који "Де Факто" настаје при козумирању хероина, као и осталих П.А.С (психо-активних супстанци).

 Шта би значило : "Лоша координација" ? 

 -Лоша координација,

 између : примарног, секундарног и терцијалног нивоа јесте нешто што је основа сваког озбиљног здравства у свету. Изгледа, да наше здравсто, недавно еваулирано - оцењено - не може да пружи најугроженијој групи пацијената прави начин лечења.

              Примера ради, секундарни ниво здравствене заштите, у који спада и "Одељење социјалне психијатрије" - као и "Метадонски Центар" при њему, представљају секундарни ниво здравствене заштите. Е сада, примарни нивои - домови здравља - немају комуникацију директног типа - јербо је то наиме "немогуће". Комуникација између специјалиста из овог надлежног центра, који збрињава и врши контроле за више од 1000 (једну хиљаду) пацијената из области Јужно Бачког округа, па и већина целе Бачке иде баш у овај регионални центар - Метадонски Центар у Новом Саду, као секундарној установи, по "извештај лекара" специјалисте. Од ТИМ-а За Наркоманију, који заседа сваким четвртком од 10 часова, где се са плавим упутом, исправном књижицом, и претходним евентуалним извештајима МОРА доћи око 8:00 часова, да би књижицу предали "за тим" што пре, јер се књижице и упути утимају до 9 часова, након тога једноставно није могуће доћи до ТИМ-а За Наркоманију. Наиме, Тим За Наркоманију - састављен од специјалиста, психолога, психијатара, и психијатријски вештак за судску медицину - лекар који и представља врх (главног) тима, и то је докторка Дицков, која свој посао изузетно професионално и хумано ради. Додане ифнормације, можете наћи на страници "ОСТАЛО-КОРИСНО".

            Дакле, лоша координација између институција - Дома Здравља и психијатријских установа, клиничких центара и амбуланти у овом случају, предствља "проблем број један". Једноставним решењем, и једноставним креирањем "јединствене базе података о зависницима на лечењу" - лекари опште праксе, који раде "по налогу" - налазу - лекара специјалисте при контролама четвртком од 10:30 часова, могли би много учинковитије помоћи овој групи пацијената. Око 25.000 пацијената чека на ефективне промене при третману ове болести - а координација при здравственим институцијама - директно опструира ефективан рад Метадонских Центара и установа који се баве овом проблематиком.

Неразумевање,

је најчешћи случај са којим се сусрећу специјалисти који врше скрининг (енг. "screening" ) или мониторинг, праћење и бележење - врше лекари на секундарном нивоу, дакле - у Метадонским Центрима и/или психијатријским установама, где је пацијент усмерен да иде на редовне контроле.

Неразумевање најчешће долази од стране најближих, што је једна уникатна и лоша карактеристика Србије и српског здравства у свету. После најближих (породица, муж, жена, брат, сестра... ) долази неразумевање средине - друштва. Како субјективно гледано тако и објективно. Друштво, у целини, показује своје неразумевање проблематике болести зависности - самим креирањем "затворене" нарко-сцене. Затворена нарко-сцена, представља начешћи вид дрогирања индивидуалаца, где се при оваквом виду ИКД (интравенозни корисници дрога) најчешће дрогирају у становима - да ли својим или познаника, то је ирелевантно. После стигме које је друштво око нас створило о овој болести, не прихватајући је озбиљно а неретко и не прихватајући је - у опште као болест ("поготово не хроничну") - друштво, или сви слојеви становништва (опет уникатан феномен за Србију) које чине исто, допринели су да хронично обољење - болест зависности од опијата - буде опште неприхваћено од стране друштва и заједнице. Дакле, сврстали смо "неразумевање" у три велике групе, али ако сте мислили да ту стаје неразумевање - преварили сте се. Наиме, није ретко да се чак и у примарној здравственој заштити, у Домовима Здравља и амбулантама - показује видна нетрпељивост, не толерабилност, и непоштовање ове групе људи. Не разумевање, које се може уочити кроз питања типа : "Шта ће теби то? - Не треба ти то ,само ће те још више убити." као и "Госпођо-гдине, овом одлуком ви сте фигуративно одсекли Вашем  .... једну ногу." - ово не говорим насумично, овоме сам лично присуствовао - неколико пута. 

       Шта радити ?

Подршка,

                  од стране породице је фундаментална - круцијална за потпуни опоравак, потпуну апстиненцију од хероина, или опијата у генералном смислу. Рецимо да је око 60% опоравка у подршци коју даје породица, или Ваши најближи (најближи пацијенту). Можда реч "пацијент" звучи омаловажавајуће, али, свака оболела особа јесте "пацијент". Од пацијента до најобичније особе - какву сте замислили да буде он-она, дугачак је пут али сваки пут се започиње кораком. Дакле - подршка, подршка и подршка као и потпуно праћење и спровођење терапије исписане од стране специјалисте! Многи су случајеви када пацијент на терапији, примера ради метадоном, покуша да само после годину - годину и пола, покуша се сам детоксиковати - што је оцењено као "експеримент". НИКАДА НЕМОЈТЕ УЗИМАТИ ЛЕКОВЕ, И "СКИДАТИ" СЕ СА ИСТИХ - "НА СВОЈУ РУКУ".

ДРУГА ФАЗА

ПОЧЕТАК

Друга фаза,

                    представља фазу ДЕТОКСИКАЦИЈЕ тј. примену медикамената.

Процес детоксикације може да траје до 21 дан. Некада детоксикација, сама, није довољна - али је она увек увертира у било коју, ефективну терапију. 

У Србији, стање је следеће што се тиче детоксикације : прошле године, у пар месеци, било је могуће добити детоксикацију, интра-хоспиталног типа, могла је да се изврши "бупренорфином". Сада то није могуће, и Српско здравство, при секундарном нивоу - где се најчешће и врши кура детоксикације - враћа се опет, свом уникатном шаблону - детоксикацији са медикаментима трамадол, дијазепам, и ССРИ анти-депресивима, антипсихотицима, анти-конвулзивима, анти-епилептицима. 

           

               Наиме, кључни медикаменат који се спроводи како при шеми интра-хоспитално, тако и на "кућној детоксикацији" (шанса се даје највише два пута, за кућну "варијанту") јесте лек "Тродон" или "Трамадол", који јесте синтетски аналгетик, али његово дејство је само око 20% аналгетичко док његов остали ефекат јесте изузетно снажног "анти-депресивног" карактера иако он није, бар у Србији, примењен као анти-депресив. Тродон, трамадол, не само да није учинковит код 70-80% пацијената, у дозама које су генерализоване, те сваки пацијент добија ИСТУ дозу лека - независно од "наркоманског стажа", већ је трамадол "убица" јетре и посебно бубрега. Неке од наркомана, управо лек "Тродон" навео је на хероинску зависност.
Тродон има јак ефекат на допаминско лучење, као и снажан инхибитор серотронина - па се овај лек јако избегава у "нормалним" земљама јер у 50% случајева, при потребној дози која би "покрила" пацијента - овај лек изазива хипер-тензију и епилепсију.

             "ТРОДОНСКА ТЕРАПИЈА" - је терапија која се примењује шаблонски и нема индивидуалне корекције максималне дозе.

Ова терапија се, како сам поменуо, примењује интра-хоспитално тако и кућно ИСКЉУЧИВО ПОД "БУРНИМ ОКОМ" сарадника у лечењу. Шта то значи ? - Значи да, ако се оваква терапија испише, терапија тродонима, знајте да ће зависник СВЕ урадити како би своју дозу повећао и како би своје болове и жељу за "опијатским ефектом" добије. Наиме 3х3 капсуле од 50мг овог лека у прва 3 до 4 дана, јесте шаблон који се примењује након чега се капсуле скидају 1 дневно. НАПОМЕНА : Лек трамадол, примењујте СТРОГО са антипсихотицима, и антиепилептицима, мада као превенција епилептичном нападу који прати високе дозе овог лека - могу веома добро да послуже и лекови типа: Дијазепам, Бромазепам и Лоразепам. На 4-7 капсула 10мг дијазепама, је минимум - при чему је дијазепам потребно узети бар 15-20минута РАНИЈЕ од трамадола.

           "МЕТАДОНСКА ДЕТОКСИКАЦИЈА" - метадон, у детоксикацији примењује се ДО 21 дан. 

Метадон, се нажалост "шкрто" примењује у ове сврхе, те се он код детоксикције примењује само код најтежих зависника, мада се та подела не може урадити при првом лечељу - па су пацијенти често принуђени на "фолирање" (како лекари то описују). Још увек се не зна зашто се метадонска детоксикација не примењује чешће, али оно што је факат јесте да је тродон - који је у дозама већим или око 400мг разоран по бубреге и јетру, док метадон не штети ни бубурезима ни јетри - чему може да сведочи и стриктна примена овог лека код оних који су Хепатитис (ХЦВ) позитивни.

           "ДЕТОКСИКАЦИЈА БУПРЕНОРФИНОМ" - лек, регистрован у мају 2010. године, али непримењиван у широј мери. Наиме, донација "Алкалоид" компаније, и Републике Македоније - у дозама овог лека од 2,8,16мг овог лека било је примењивано док је трајало. Док су донације биле-трајале, постојала је и детоксикација бупренорфином. Овај лек, врло је погодан баш за детоксикацију - али за одржавање, овај лек - налази своју примену при "мотивисанијим зависницима" - што ТИМ одлучује.
Бупренорфин, као активна супстанца, јесте - ПОЛУАГОНИСТ ОПИЈАТСКИХ РЕЦЕПТОРА. Што значи, да овај лек не делује као стандардни агонист опијатских рецептора, као диацетил-морфин, метадон, лево-алфа-ацетил-метадон, морфински препарати па и трамадол. Генеричка верзија овог лека јесте регистрована у Србији под називом "Бупренорфин Алкалоид" у наведеним дозама, како за детоксикацију тако и за одржавање, али по њега ћете морати у суседну Хрватску. Наши рецепти се прихватају у апотекама у ХР, али ТИМ мора да одлучи и морате их убедити да сте у стању да набавите лек - те онда можете у Загребу, примера ради, постоји на Интернету и адреса, набавити овај лек.

          Такође, постоји и опција да одаберете лекара у Загребу, платите 50куна преглед, и добијете рецепте, те подигнете око 8 кутија - довољно за потпуно безболну детоксикацију.