NOVA STRATEGIJA EU O NARKOTICIMA: II DEO

Nastavak prevoda novog dokumenta EU- Strategija Evropske Unije o Narkoticima ili skraćeno SEUN...

4. Do 2020., prioriteti i akcije u polju ilicitnih, tj. nelegalnih droga, bi trebalo da bude ohrabreno i koordinisano kroz SEUN, kao i da dostigne generalni uticaj na kljucne aspekte situacije u vezi narkomanije u EU. Oni/one bi trebalo da osiguraju visok nivo zaštite ljudksog zdravlja, socijalnu stabilnost i sigurnost, kroz koherentnu, efektivnu, i efikasnu implementaciju mera, intervencija i pristupa u smanjenju potražnji i snabdevanju narkotika na nacionalnom, EU i internacionalnom nivou, kao i minimiziranju potencijalnih neželjenih negativnih posledica povezanih sa asocijacijom implementacije ovih akcija.

5. Fenomen droga, je nacionalni i internacionalni problem koji mora da bude rešen na globalnom nivou, tj. kontekstu. U vezi sa ovim, koordinarana akcija, sprovedena na nivou Evropske Unije, igra vrlo važnu ulogu. Ova Strategija EU pruža najčešći i baziran na zakonima okvir za odgovaranje na fenomen droga-narkomanije, sa, i van Evropske Unije. Pružajući okvir za udružene i komplamentarne akcije, Strategija osigurava da resursi investirani u ovo područije budu korišćeni efektno i efikasno uzimajući u obzir institucionalne i finansijske sposobnosti Članica Država i EU institucija.

6. Strategija ima za cilj da doprinese smanjenju potražnje droge kao i snabdevannju iste u EU, kao i smanjenje njenog uticaja na zdravlje i socijalni rizik i štete prouzrokovane drogom kroz stateški prilaz koji podržavama i dopunjuje nacionalne strategije, koja pruža okvir za kordinisani i zajednički rad i koja oformljava osnovu političkog okvira za eksternu EU kooperaraciju u ovom području. Sve ovo će biti postignuto kroz integrisan, balansiran, i prilaz utemeljen na dokazima.

7. Konačno, ova Strategija se gradi na lekcijama učenim iz implementacije prethodne Strategije EU o Narkoticima, i udruženu sa Akcionim Planovima, uključujući i nalaze i preporuke od eksternih procena Strategije EU o Narkoticima u periodu od 2005-2012, uzimajući u obzir druge relevantne strategije razvoja i akcija na nivou Evropske Unije i internacionalnom nivou u okviru narkotika - u polju narkomanije i droga.

NOVA STRATEGIJA EU O NARKOTICIMA: I DEO

 New EU Drug Strategy 2012-2020

- "New EU Drug Strategy 2012-2020" jeste dokument kojim se predviđaju ciljevi, smernice, i aktivnosti zdravstvenih institucija, nevladinih organizacija, institucija EU, i civilnog sektora - koje bi trebale za cilj da imaju smanjenje novih korisnika, smanjenje štete za društvo, smanjenje novih novorođenčadi sa HIV i drugim autoimunim bolestima, i velike napretke postavljajući nove standarde kada je u pitanju lečenje bolesti zavisnosti.

 - Prošla strategija, nije imala značaj koliko ova. U izradi ove strategije učestovao je kako organi EU, tako i civilni sektor i NVO sektor - koji je imao podatke. Prošla strategija - ističe ove godine, te EU donela novu. EHRN, IHRN, USHRC, i mnoge druge institucije pri EU i druge relevantne institucije imale su uvida u nacrt ove strategije.

SUZA kao članica EHRN-a, jedne od civlino-organizacionog tela pri EU koja je u uskoj sprezi sa tematikom promene trendova narkomanije, promene crnog/ilegalnog tržišta droga i ostalog -EKSLUZIVNO, IMALA JE UVID U "NACRT" STRATEGIJE KOJU TREBA DA USVOJI SAVET LIDERA EU NA SLEDEĆEM SASTANKU.

Uvid u nacrt strategije EU: "Draft EU Drugs Strategy (2013-2020) "

Telo koje šalje predlog nacrta(od): PREDSEDNIK "PRESIDENCY"
Šalje se (kome): COREPER/Savet "COREPER/Council"

• Novi trendovi

- Novi trendovi, govore da je "politoksikomanija" u velikom porastu. Za one koji ne znaju šta znači termin "politoksikomanija", da pojasnimo; politoksikomanija je bolest zavisnosti individue koja je zavisna od više nego jedne supstance, i/ili u dužem vremenskom periodu je zloupotrebljavala više od jedne P.A.S te je došlo do simptoma iz spektra apstinencijalne krize.

Takođe, u obzir je uzeta ekonomska kriza koja je pogodila ceo svet, ne izuzevši pritom ni EU - pa su tako 4 države EU proglasile ekonomsku krizu. Srbija nema šta da objavljuje, kod nas je uvek kriza.


EMCDDA - Monitoring telo pri EU za nadzor sprovođenja strategija, nacionalnih planova, akcionih planova, kao i skupljanje relevantnih podataka o istima.

Po statistici ovog regulatornog tela, koje svoje visoko-obučene specijaliste iz različitih zemalja EU šalje u zemlje "kandidate EU", i "potencijalne kandidate za EU" - te pravi rezime podataka o različitim indikatorima, kao što su: broj zaraženih HIV-om, broj novozaraženih HIV virusom, broj ljudi koji živi sa hepatitis B i C virusom, broj IKD (intravenozni korisnici droga), broj KD (korisnika droga), odziv na terapije, sprovođenje programa smanjenja štete (Harm Reduction), i dr. Najnoviji podaci za Srbiju datiraju iz 2010. godine. Iste godine, pacijenti Srbije obmanuti su od trenutne ministarke zdravlja, Slavice Đukić-Dejanović da će buprenorfin biti primenjivan "umesto" metadona kod nekih zavisnika. Realnost je bila sasvim drugačija! "Buprenorphine was introduced in March 2010..." , kao što rečenica iz EMCDDA "summary"-a kaže, lek buprenorfin je predstavljen u Martu 2010. samo što njegova prava primena počela je mesec dana kasnije, i to iskjučivo za potrebe detoksikacije, dok za "održavanje"(makar i šestomesečno) buprenorfina ili nije bilo, ili ga je bilo po ceni od 200-250 eura za kutiju. Takođe, pomenuti lek, dobijen je isključivo KAO DONACIJA R.Makedonije i dok su količine trajale, dotle je i detoksikacija...

• Dakle, za sve one koji se pitaju: da li buprenorfina ima u Srbiji, kada je u pitanju lečenje o državnom trošku?

* ODGOVOR JE:
- Ne! Ne postoji. Buprenofin se sprovodi isključivo na privatnim klinikama, i to tipa "Suboxone" -i cene su oko 400e za prvi mesec, i po 250e za "održavanje".... Naravno, na kliniku se dolazi 1 nedeljno, pa 1 mesečno - sve zavisi od klinike- do klinike (privatnici su to, jel...? ) pa tako i varira njihova politika.

 NOVA TELA, ODGOVORNA TELA U BUDUĆNOSTI

1. Kako trenutna Strategija EU o Narkoticima ističe (2005-2012), grupa HDG (Horizontal Drugs Group) je spremila buduću strategiju pregledom i analizirajući papir diskusije Danskog Predsedništva, rezultata nezavisne procene prošle strategije (2005-2012) i njenih akcionih planova kao i predloga predstavnika EU Foruma Građanskog Društva.

2. Uzimajući u obzir gore navedene doprinose, HDG grupa je pripremila nacrt zaključaka Saveta o novoj EU Strategiji o Narkoticima (SEUN), koji su usvojeni od strane saveta na dan 7-8. Jun (dok. 10231/1/12 REV 1 COREDROGUE 37 SAN 121 ENFOPOL 145 RELEX 455). Ovi zaključci postavljaju osnovu principa na kojima se bazira nova SEUPN (Strategija EU o Narkoticima) i prihvatajući izazove i usmeravajući se onima kojima je namenjena.16693/12 JV/sl 2
DG D 2C E

3. Kiparsko Predstavništvo pripremilo je predlog za novu (SEUN)  strategiju - koja je bila tema rasprave "HDG" grupe, na njihovim sastancima u periodu od 3. Jula, 3. Septembra, 3. Oktobra, 7. Novembra 2012 sa završetkom razgovora-rasprave na da21. Novembar 2012. 

4. Od COREPER je zato traženo da pozove Savet da usvoji nacrt SEUN-a (Strategije EU o Narkoticima) kao što je navedeno u prilogu.

5. Potom, Evropski Savet će biti pozvan da podrži (usvoji) strategiju.

PREGOVOR Strategije EU o Narkoticima

1. Ova strategija (SEUN) stvara sveobihvatni politički okvir i prioritete Evropske Unije kada je u pitanju politika prema narkoticima prepoznata od Zemalja Članica i EU institucija, za period 2013-2020. Okvir, svrha i ciljevi ove Strategije će sužiti kao osnova za dve uzastopne četvorogodišnje akcione planove Evropske Unije.

2. Ova Strategija EU o Narkoticima je bazirana na prvim i pre svega fundamentalnim principima zakona Evropske Unije, i u svakom pogledu podržava osnovne vrednosti Unije: poštovanje ljudskog dostojanstva, slobode, demokratičnosti, jednakosti, solidarnosti, vladavine prava kao i vladavine ljudskih prava.
Strategija ima za cilj, da štiti i unapređuje dobrobiti društva i dobrobit pojedinca, zaštite javnog zdravlja i da ponudi visok nivo bezbednosti za društvo(javnost), i da zauzme uravnotežen, integrisan, i na osnovu dokaza stav o fenomenu pristupa narkoticima (psihoaktivnim supstancama).

3. Strategija je, takođe, bazirana na međunarodnom pravu, relevantnoj Konvenciji Ujedinjenih Nacija¹, koja pruža internacionalni pravni okvir za rešavanje fenomena nelegalnih narkotika, kao i na Univerzalnoj Deklaraciji o Ljudskim Pravima. Ova Strategija EU uzima u obzir relevantne političke dokumente UN, uključujući i Političke Deklaracije UN i Akcioni Plan za međunarodnu saradnju prema Integrisanoj i Balansiranoj Strategiji o Suprotsavljanju Svetskom Problemu Droga, izglasanoj u 2009. godini, koja navodi; da smanjenje potražnje narkotika i skladištenja istih su elementi koji se međusobno jačaju, kada je u pitanju politika prena narkoticima i Politička Deklaracija UN-a o HIV-u i AIDS-u. 

Strategija je izrađena na osnovu postavljenih principa postavljenih u Lisabonskom sporazumu, a po njemu, nadležnosti Unije i pojedinih država članica. Zbog pažnje koja se posvećuje supsidijarnosti i prporcijalnosti, kako ova Strategija EU namerava da doda vrednost nacionalnih strategija. Strategija će biti, i sprovoditi se u skladu sa principima i kompetencijama. Osim toga, Strategija poštuje u potpunosti Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i Povelje EU o osnovnim ljudskim pravima.

¹ Jedinsvena Konvencija UN-a о оpojnim drogama iz 1961. dopunjen protokolom iz 1972. ,
Кonvencije о Psihotropnim Supstancama (1971) i Konvencija Protiv Nezakonitog Prometa Opojnih Droga i Psihoaktivnim Supstancama (1988).

KOLIKO KOŠTA ZABRANA NARKOTIKA ?

Koliko košta državu "rat protiv droge"?

- Procenjena vrednost podzemlja, tj. bogatstva na globalnom nivou, procenjuje se na 360 hiljada milijardi američkih dolara. Udeo od 98%, čine narkotici - a "najveću pošast" čini heroin.

Kada pogledajmo samo brojke...

- Neverovatne brojke od hiljade milijardi, kada je u pitanju vrednost globalnog podzemlja tj. vrednost narko-kartela; i opet milijarde kada su u pitanju izdaci država tj. operacije kao deo "borbe protiv narkomanije".

•  VELIKA BRITANIJA (Ujedinjeno Kraljevstvo)

Statistike Ujedinjenih Nacija, statistika Evropskog Monitoring Centra za Drogu i Narkomaniju, kao i drugih EU, UN, i tela S.A.D-a kao što su D.E.A - zajedno sa civilnim sektorom.

- 3,6 milijardi funti potrošeno je 2000. godine na policijske operacije u Velikoj Britaniji. Nakon objave rezultata UN-a, kao i nacionalnog resornog tela i nezavisnih stručnjaka - Velika Britanija stavila je ponovo na snagu zakon iz 60-tih koji propisuje da ovisnici od narkotika, pogotovo heroina, mogu dobiti sintetički heroin u vidu diamorfina (diacetil-mofin INN ime) kao "drogu izbora". Sve do 2007. godine u ovakav vid lečenja, zvan H.A.T, obuhvaćeno je bilo negde oko 4.500 zavisnika.

U tom periodu, broj osoba zaraženih HIV virusom opao je za 50%! Broj prekršajnih i krivičnih prijava, je samo u Bristol City-u sa 300.000 godišnje, povezanih sa narkomanijom ( krivična dela se čine kako bi zavisnici "nahranili" svoju zavisnost) opala je na oko 130.000, što je manje za oko 2/3!

•   SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE (Amerika, SAD)

- Kada su u pitanju Sjedinjene Američke Države, kao specifično područije koje je na svom južnom delu ima Meksiko, kao jednu od "Top 5" izvoznika-distributera-proizvođača narkotika - ima posebno odeljenje u policiji zvano D.E.A - skraćeno od Drug Enforcement Agency ili "Agencija za sprovođenje razbijanja narko-trafikinga".  

DEA je utrošila, na federalnom nivou, oko 370 "biliona dolara", što bi prevedeno na srpski bilo

31,820,000,000,000.00 dinara. Ko zna da pročita, u opšte, ovu cifru - znaće koliko je to novca. U eurima, to izgleda ovako: 264,725,457,571,000,000,€ .

 Od 2000. godine do 2012. godine, broj onih koji su zbog posedovanja narkotika završili u federalnim zatvorima se udesetostručio! Nekih 124.000 zatvorenika zatvoreno je zbog posedovanja narkotika 2000. godine. Sredinom 2012. godine taj broj prevazilazi 1.200.000 ljudi zatvoreno zbog posedovanja narkotika. Taj broj prevazilazi ukupan broj čvara potrebnih za čuvanje zatvorenika za više 50%! A za više od oko 20% ukupnog broja policajaca i vojnika. 

- Nekih 30-40% od 264,725,457,571€ završi na administraciji, papirologiji tj. sudovima Amerike zbog onih koji sprovode naloge za krivične postupke.

- Najmanje 200,000,000 € može biti sačuvano, najmanje, samo ako bi se ilicitne droge diskriminizuju po "Lisabonskoj Polisi" tj. bolje poznatim pod nazivom "Portugalski Model". 

- U doba ekonomske krize, zamislite kolika je ušteda u državama poput: Švajcarske, Nemačke, Holandije, Portugala, Danske, i/ili Belgije, Lihtenštajna, Lukseburga...
-----------------------------

PROČITAJTE VIŠE O LOPOVLUKU NA TERET PACIJENATA, OVDE!
-----------------------------

! ŠOKANTNE CIFRE ZEMALJA KOJE SU OBJAVILE CENU RATA PROTIV DROGE!
-----------------------------------

Califorijski Fond Za Ljudska Prava - CHRF : ZOVE SUZA PREDSTAVNIKA!

- Izjava SUZA osnivača, Borisa M, "OVO JE STRAŠNA PRIVILEGIJA" na sastanku sa predsednikom bečejskog pozorišta, gde u udruženim snagama pokušavaju da nađu rešenje - kako da SUZA predstavnik ode na trodnevnu konvenciju u Sjedinjenim Državama, Los Anđeles.

- Naime, Californian Human Rights Foundation, ili Kalifornijska Fondacija za Ljudska Prava, prepoznala je kvalitet i neviđeni napor uložen u oformljavanje udruženja, te prepoznala i ciljeve kao projekte kao jedne od primarnih u SEE (South Eastern Europe)i pozvala SUZA predstvanika, pre svega osnivača, koji može još pet individua da povede, na trodnevnu konvenciju u Sjedinjenim Državama, u Los Andjelesu.

" Ovo je strašna privilegija! "

- Smatramo da je ovo veliki "podvig", s obzirom da smo "samo" grupa-građana. Kao takvi, mi nemamo status "nevladine organizacije" (NVO, eng. NGO), ali smo među prvima, ako ne i prvi, koji imaju - u opšte, status punopravnog člana "EHRN"-a.

- "Ni posle 13. godina, očigledno je da "WAD" (War Against Drugs), Ujedinjenih Nacija - među kojima je potpisnica država Srbija, je potpuni promašaj!" - govori za "SUZA" u dopisu, bivši predsednik "Komiteta za Borbu Protiv Narkomanije". 

Ovo je više nego očigledno. Najbolji gubitak jednog sličnog "rata" država protiv nečega od čega ljudi žive, jeste PROHIBICIJA koja je pogodila Ameriku 60-70-i početkom 80ih godina prošlog veka.

- Ako samo pogledamo socijalni aspekt zabrane nečega, što narod - zajednica - konzumira, i od čega pojedinci žive, dok se drugi na njihovim leđima enornmno bogate; videćemo da su zabrane donosile "likove istorije" kao što su: Escobar - i drugi.

Posledice ovoga su strašne, koje se mogu videti i u Srbiji, kao i u ostalim "zemljama drugog i trećeg sveta" gde se omladina na kojoj treba da POČIVA jedna nacija ugleda na likove kao što su Escobar, al Kapone i njima sličnim koji su direktno izrodi zabrane tj. "prohibicije".

KOLIKO NAS KOŠTA "RAT PROTIV DROGA?" >>>

 

 

LOPOVLUK ZDRAVLJA : BUPRENORFIN vs METADON

Stečaj ovog giganta, kada se tiče veledrogeria, teče pod burnim okom novinara, blogera...medija.

Ono što je obeležio ovaj dan, 6.12.2012 jeste da je Yugoremediji uključena struja, koja je prethodno bila isključivana, te da je ponovo isljučena, pa ponovo uključena.


- Pitamo se samo, kako to utiče na skladištenje lekova?

Kako sad da svaki 7 pacijent na substitucionalnoj terapiji metadonom, ima strašne sporedne efekte. Intenzivno znojanje, smrad loja, tremor, disforija, letargija, i još mnogo toga.

Da se pojasni, Yugoremedija zadužena je da skladišti lekove kao najveća vele-drogeria, gde proizvođači skladište lekove. Odatle, distributeri dostavljaju apotekama lekove, koje su apoteke poručile.

Ali, kada smo već kod onih koji dostavljaju lekove - dostavljači, oni izgleda zakazuju "na veliko" što bi se reklo. Dobavljači ostalih lekova, a da nisu "Hemofarm" i ostalo - svoje proizvode ne nude apoekama svoje proizvode - tj. lekove.

Baš danas se SUZA raspitivala o tome, zašto mnogi lekovi sa A1 i A2 liste - ne mogu da se pronađu u apoteci koja snabdeva oko 55.000 ljudi.

A SADA POŠTOVANI NAŠI; PROSTUDIRAJTE REGISTROVANE LEKOVE U SRBIJI, I KOJE VI TO MOŽETE ZAPRAVO DOBITI U APOTECI ??!    Inače: NR znači Na Recept!

 - Da li sada dama, koja je i prezentovala kao što vidite, pre tri godine registrovan lek, buprenorfin,
moći da izađe sa konkretnim obaveštenjem?

SUZA UPUĆUJE JAVNO PITANJE: ZAŠTO NARODNE APOTEKE, KOJE BI TREBALO DA PACIJENTU DAJU IZBOR PROIZVOĐAČA LEKA: METADON (3 PROIVOĐAČA) i BUPRENORFIN (1 PROIZVOĐAČ). 

- Da li postoji oređena cifra, da bi se isključivo i samo "Hemofarm" metadon našao u prodaji i ko te pare, na uštrb pacijenata uzima?